Škola mojih predaka

Kategorija: Kosjerić Objavljeno sreda, 17 oktobar 2018 Autor ZapadnaSrbija

Novi izlet za decu u ponudi Turističke organizacije omogućiće mališanima da sa šajkačama i u pletenim džemperima sede u starim klupama, vide kako se učilo pre skoro sto godina – i to u školi koja je bila među najstarijima u regionu, a onda je 2012. prestala sa radom jer nije imala dovoljno đaka

Maglovito jutro u Kosjeriću, a u selu Subjel na brdu iznad varošice, odavno je sunce rasteralo oblake. Pored crkve, ispred stare škole koja je zatvorena još 2012 – dečija graja? Kad priđete bliže, kao da ste zakoračili kroz vreme: deca se igraju u dvorištu, dečaci nose male šajkače i džempere, devojčice pletene torbe, a kose uplele u kike. A onda izađe čovek sa zvoncem u ruci da najavi početak časa!

 

Evo šta se to, u stvari, desilo u Subjelu tog dana. „Cilj nam je da oživimo staru školu, da deca neposredno dožive ondašnje vreme i način života“, priča direktorka Turističke organizacije Kosjerića Snežana Joksimović, navodeći da je ovo najstarijа škola u regionu i da će ovakav školski čas postati deo turističke ponude varoši.

Na školi piše da je prvi put otvorena „oko 1845“, mada Joksimovićeva precizira da datira iz 1832. Današnja zgrada podignuta je vek kasnije, 1932, i tada je počela da radi kao kraljevska Osnovna škola „Dositej Obradović“. Krajem Drugog svetskog rata menjaju joj ime u „Mito Igumanović“. I radila je dok god je bilo đaka, do 2012. godine.

„Danas je otvaramo treći put, kao ’Školu mojih predaka’ i držimo čas onako kako je to izgledalo tridesetih godina 20. veka“, dodaje Joksimovićeva.

Izvor: Balkanmagazin
(foto, Kosjerić: Magla-podno-Subjela)